What does Sunday tell us about the prodigal son! He speaks of our peace and contentment in the home of the Heavenly Father, and of our foolish departure from the Father's guardianship to unbridled freedom, and of the riches of the inheritance which has been appropriated to us, in spite of rebellion, and of its wanton squandering. About every kind of indecency, and about the ultimate, as a result, our impoverishment. But then he also talks about how someone comes to himself and, having come to himself, plans and decides to return to the all-merciful Father, how he returns, how he accepts himself with love and returns to his first state.
And who will not find a useful lesson here? If you stay in your father's house, don't rush to freedom. See how such an experience ended! Regardless of whether you ran away and wasted, stop quickly. If you have wasted everything and are in trouble, decide to come back as soon as possible and come back. All the pleasures, former love and satisfaction await you there. The last step is the most important. But there is nothing to talk about. Everything is short and clear. Come to your senses, decide to return, get up and hurry to the Father. His arms are open and ready to receive you.

Шта нам говори недеља о блудном сину! Он говори о нашем миру и задовољству у дому Оца Небеског, и о нашем безумном изласку из Очевог старатељства ка необузданој слободи, и о богатству наслеђа које нам је присвојено, упркос бунтовности, и о његовом безобзирном расипању. О свакој врсти непристојности, и о крајњем, као резултат, нашем осиромашењу. Али онда прича и о томе како неко долази себи и, дошавши себи, планира и одлучује да се врати Оцу многомилостивом, како се враћа, како се с љубављу прихвата и враћа у своје прво стање. 

А ко овде неће наћи корисну лекцију за себе? Ако останеш у кући свог оца, не жури у слободу. Видите како се такво искуство завршило! Без обзира да ли сте побегли и протраћили, престаните брзо. Ако сте све протраћили и у невољи, одлучите да се што пре вратите и вратите се. Тамо те чека сва уживања, некадашња љубав и задовољство. Последњи корак је најважнији. Али о томе нема шта да се прича. Све је кратко и јасно. Уразуми се, одлучи да се вратиш, устани и пожури Оцу. Његове руке су отворене и спремне да те приме.