Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
17. јул 2005.Недеља четврта по Духовима; Св. Андреј Критски и преп. Марта; св. Свмуч. Сава; Год. 7. Бр. 18.
УЧИТЕ ДА СЕ МОЛИТЕ
Учите да се молите. Принуђавајте себе на молитву. У почетку то пада тешко, али, уколико се више присиљавате, утолико она постаје све лакша.
ШТА ЈЕ ТО МОЛИТВА?
То је окренутост срца и ума Богу; то је посматрање Свемогућег, Сведоброг и Свемудрог. Молитва је разговор створа са својим Творцем, у пуном сtрахопоштовању, а при најобилнијој свести о својој слабости и ништавности, при најдубљем покајању срца и чврстој одлуци да се изменимо; у поверавању свемогућој Божијој помоћи.
МУЦАЊЕ И ИСКРЕНОСТ
Ако се молите помоћу молитвеника, онда не журите, него се трудите да сваку реч искреним срцем искажете. Ваше ће се срце повремено успротивити, остајаће хладно, понекад ће се страсно узбудити, или се удаљити. Срце морате да обуздавате и да га сабрано окрећете Богу. Упућујте Господу и сопствене речи у молитви. Наше сопствено муцање Њега нарочито радује. Са мало наших, свесрдно изговорених речи, ми се наслађујемо блаженством више него при дугој туђој молитви.
При свему је одлучујућа близина срца Богу. Дајте Богу ваше срце које Га искрено воли, као што волите својеродитеље, добротворе и пријатеље, и осетићете блаженство те праве, чисте љубави. Бог говори: "Сине, дај ми твоје срце", јер срце је наше средиште, сам човек. Ко се не моли од свег срца, тај се уопште не моли. Код молитве све зависи од искрености. Срце мора жарко да чезне за оним што моли. Моли се верно и чврсто. Изнеси своје потребе јасно, свесно и од свег срца. - веруј при том, непоколебљиво, да Господ над тобом бди, колико си уверен да те твој отац гледа - са разликом, да те небески Отац у свим покретима твога бића у потпуности прозире. - Пажљива, искрена молитва сједињује вас с Богом и испуњава Његовим даровима - истином, миром и радошћу, смирењем и љубављу.
При мољењу треба чврсто веровати у снагу молитве; треба имати поверења у то да нас испуњење молбе прати као сенка што прати наше тело. Код Бога је реч равна делу. Као што се увис бачен камен сигурно враћа на земљу, тако доспевају речи верујуће молитве к Богу. Господ услишује и испуњава сваку реч наших молитава, само ако од срца долазе.
МОРАШ ЛИ ЈУТРОМ РАНО НА ПОСАО?
Устани онда раније и моли се ревносно, добићеш мир, снагу и пун успех. Јеси ли увече уморан и хоћеш, што је могуће брже, да паднеш у постељу? Одвој, ипак, времена и моли се од свег срца - спаваћеш спокојно и мирно. Гони ли те жеља твојим дневним задацима - приморај себе на сабрану молитву, навикни се мировању у Богу и све што ти је на срцу успеће.
Свети Јован Кронштатски

ОСВЕСТИ СЕ СРБИНЕ!
На Светог Саву ове године био сам позван да у Основној школи "Миладин Поповић" у Србици пресечем славски колач за њене ђаке. Нисам могао унапред претпоставити како ће изгледати слава ових малих људи.
МАЛА УЧИОНИЦА
Подсећао сам се на своје школске дане и био сам радостан, очекујући да ћу већ испред школе срести цвркут и смех земаљских анђелчића. Али, када стигох, пред школом не беше никога. Помислих да сам дошао пре времена, или можда сувише касно. Зато уђох унутра, али и тамо пусто! Изненађен и тужан дуго иђах ходницима ове глуве зградурине (која, уверен сам, у две смене може да прихвати преко 2500 ђака), док, најзад, пролазећи поред једних врата зачух тиху песму. Отворим и ступим унутра. Беше то мала учионица која би се уздуж могла прескочити добрим једноскоком из залета. У ту једну собицу стала су сва српска деца из Србице и њихови наставници, неколико општинара, милиционара и ђачких родитеља, па опет беше још слободног места!
А требало би видети шиптарске основце у Србици. Гледао сам их пре пет година када овуда иђах пешице. Задесих се на путу баш када су их пустили из школе. Својим мноштвом зауставили су саобраћај на улици, паралисали живот у граду. Надирали су као бујица. Као што тада велика вода плави ниске пределе, тако шиптарска стихија својим подмлатким осваја просторе Косова и Метохије.
ШТА ЈЕ СА СРПСКИМ ПОДМЛАТКОМ?
Испричао ми је један пријатељ монах да је лично видео како на некој градској депонији у Србици крмача држи у зубима абортирано дете, зграбила га по средини, вире му само ручице и ногице, млати њиме десно и лево!
Молим да ми се опрости што подсећам на овај грозан призор. Учинио сам то зато што сматрам да он најадекватније означава дубину нашег пада и свесрпске трагедије.
Према статистици која је пре пет година достављена Светом архијерејском сабору Српске Православне Цркве, у Београду се сваке године само код лекара обави преко 50,000 абортуса. Ако овом броју додамо утробна чедоморства која се врше по другим градовима и селима Србије, као и она обављена без лекара, добићемо прави Јасеновац. Замислите, само за једну годину - Јасеновац!
Заплачимо, браћо, сви због ове тешке трагедије која нас је задесила!
Чедоубице су вишеструки преступници. Они греше против Бога јер крше његову заповест која гласи: "Не убиј!" Утробно чедоморство је, као и свако друго убиство, смртни грех, грех који одводи починиоца у вечну смрт. Он је крив и пред целокупним српским родом јер му убијају потенцијалне будуће ратнике, раднике, лекаре, научнике, инжињере... Свему што је зачето треба дозволити да се роди, укључујући и оне зачете ван брачне заједнице. Свакога треба дочекати са љубављу, подићи и укључити у живот заједнице.
Освести се Србине! Ако овако продужимо остаће нам пуста Србија као што је пуста Основна школа "Миладин Поповић" и многе друге.
Епископ Атанасије (Ракита)
webgazda@sabornik.com