Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
10. јул 2005.Недеља трећа по Духовима; Преподобни Сампсон Странопримац; Год. 7. Бр. 17.
ХТЕТИ
Од чега нам зависи успех у животу?
Од природне обдарености? Од наслеђене или срећно прибављене имовине или од неке друге повољне околности у којој смо се нашли без наше заслуге?
Раденко
То зна Раденко, мој друг из детињства. Он је у школи увек био најслабији у разреду. Споро је читао, слабо памтио, тешко се изражавао. А, физички беше скроз закржљао. Када бисмо трчали, он је пола стаса заостајао иза нас, а на фудбалским утакмицама лопта му је запињала, те није играо него се стално саплитао и падао. Мислили смо да је Раденко погрешио свет на којем се родио, да је неки други био предвиђен за њега и да се на овом нашем сигурно неће снаћи. Јер, у свету са толико способних људи, тако много саможивости и мало љубави, чиме би то он могао створити места за себе!? Али, Раденко је имао једну особину којом се држао за овај свет и био његов достојни житељ. Била је то његова жеља и одлучност да учествује у свој пуноћи живота. Раденко је хтео да успе.
На ћуприји
Када му је дошло време женидбе, Раденко, наравно, није имао девојку. "Која би и пошла за њега!", говорило се. Али баш тада почињу изненађења. Раденко изиђе на ћуприју у једној варошици и ту стрпљиво провођаше по цео дан, чекајући да се појави његова суђеница, чврсто уверен да она постоји. И гле, једнога дана она заиста наиђе! Упознаше се и заволеше на ћуприји. Пошто је завршио богословију, Раденко се одмах оженио и рукоположио за свештеника.
Парохија
Посетио сам га недавно у његовој парохији. Иако је постављен на једну од најслабијих, Раденко сада живи у новом парохијском дому. Он има тек тридесет година, а у кући му је цвркут и игра петоро дечака и девојчица! Већ одговарају на Литургији у лепо обновљеној цркви. Подизање дома од самог темеља и обновљење цркве његово су лично дело: Раденко је изучио све занате, сам је зидао, покривао, малтерисао, подио, стаклио...
Хтети
Отац Раденко је показао да човеков успех највише зависи од хтења. Подсећајмо се на ову чудотворну моћ хтења ако нас некада захвати стање клонулости и зарђалости. Може човеку да се учини да му Бог није наменио довољно места под Сунцем, но то би била његова самообмана: јер Бог воли све нас не ускраћујући нам Своју помоћ, али без обзира колико су нам простора дале спољашње околности - ми свој простор морамо стварати сами. А да се у томе успе, треба – хтети.
Епископ хвостански Атанасије, из књиге "Битка над амбисом"

ГОЊЕЊЕ ЦРКВЕ ЈЕ УЗАЛУДАН ПОСАО
Онима који данас гоне Цркву у Црној Гори поручујем да је то узалудан посао, јер се Црква не ослања на људску моћ и силу, већ на име и моћ Господа Бога нашега, изјавио је у суботу 2. jула 2005. године, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије у радио емисији посвећеној обнови православних светиња у Епархији будимљанско-никшићкој.
Између осталог Преосвећени Владика је рекао да је жалосно видјети људе, који би по својој функцији требали да стварају мир, толеранцију и поредак у држави и друштву да са најодговорнијих мјеста сипају мржњу и раздор, позивају на сукобе и завађања. Наравно, то није ништа ново, јер су се од постања свијета многе власти одржавале по принципу "завади па владај". Тако је то врло често и код нас, оцијенио је Владика Јоаникије додајући да томе ипак не би требало придавати превелики значај.
То се покрене као нека лавина, која се на крају урва и нестане. Тако ће проћи све те ситне мале злобе, које понекад заиста могу да нас повриједе и да нам нанесу зло и чемер, али се треба уздићи изнад тога. Треба тим људима и опростити. Заиста, мислим да често не знају шта раде и да од тога ни они, ни они који иду за њима, никаквог добра видјети неће, казао је Епископ Јоаникије.
Мржња никоме добра донијети неће, па тако ни блаћење свештених лица и Митрополита Црногорско-приморског, које је већ превршило сваку мјеру.
Црна Гора би требала коначно да се освијести и да престане са тим безумљем, јер се брука, не знајући кога има. Нажалост, неки људи сматрају да су својим положајем дужни да раде то што раде, не знајући да са положаја на којима се налазе управо не би смјели то да раде, да на тај начин злоупотребљавају своје функције. Требали би да воде рачуна да се не петљају тамо гдје им није мјесто и да не обмањују народ. Знам сигурно да им није тих функција не би се никада нашли тамо гдје се често налазе, а тамо су баш због тога да би што више обманули и завадили народ, како би на тај начин неки свој биједни и привремени ћар зграбили, закључио је Преосвећени Владика Јоаникије.
Извор: Светигора Р.В.
webgazda@sabornik.com