Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
24. април 2005. Шеста недеља поста - Цветна; Год. 7. Бр. 13.
АТМОСФЕРА НЕБА
Улога Хришћанства у свету је да прочишћују атмосферу на земљи и шире атмосферу Царства Божијег.
Из човека који носи у себи Царство Божије зраче свете мисли, Божје мисли. Царство Божје ствара у нама атмосверу Царства Небеског, насупрот мисленој атмосфери пакла коју зрачи човек који у свом срцу носи пакао. Улога Хришћанства у свету је да прочишћују атмосферу на земљи и шире атмосферу Царства Божијег.
Мир и топлина
Свет треба освајати чувањем атмосфере Неба у себи, јер ако изгубимо Царство Божје у себи, нећемо спасти ни себе ни друге. Ко носи у себи Царство Божје, тај ће га неосетно на друге преносити. Људе ће привлачити наш мир и топлина, желеће да буду с нама и постепено ће их освајати атмосфера Неба. Чак није ни потребно говорити људима о овоме: Небо ће зрачити из нас и кад ћутимо или кад говоримо најобичније ствари; оно, чак, зрачи из нас, а да ми тога и нисмо свесни.
У непослушног се неће уселити Царство Божје, јер такав увек жели да се врши његова а не Божја воља. У Царству Небеском искључена је могућност царства у царству. То су хтели "падши духови" и зато су отпали од Господа, Цара славе.
Мислени хаос
Душа која је запала у круг мисленог хаоса, у атмосферу пакла, или се само дотакла ње, осећа адске муке. На пример, листамо новине, или шетамо улицама и после тога одједном осетимо да се унутра нешто у души пореметило - осећамо празнину, тугу. То је стога што смо читањем разноразних ствари изгубили сабран, јединствен ум, постали смо расејани и атмосфера пакла "упливише" (ово је реч коју о.Тадеј често употребљава) на нас.
Старац Тадеј Витовнички, "Мир и радост у Духу Светом"

СУНЦЕ РАДОСТИ
Спаситељ је пробудио успавано човечанство као кад Сунце пробуди спавача. Сви пробуђени обрадовали су се што су се ослободили тешкоћа и глупога сна. Радост их је обузела од јаве и објаве да су они деца Оца небескога, а не деца бесловесне природе.
Својим страдањем Господ је олакшао наша страдања. Он је претрпео највеће муке и изашао као победилац, зато он може да нас охрабри у нашем малом страдању. Он је страдао и трпео на правди, а ми страдамо и трпимо испаштајући своје грехе. Зато, Он двоструко може нас опомињати да истрајемо до краја, зато што је Он, безгрешни страдао. Њему нико од нас није помогао, нити олакшао муке и трпљења, а он стоји иза сваког од нас кад страдамо и олакшава нам муке и невоље.
Начин сједињења божанства с човечанством тешко је појмљив, но догађај појаве Бога као човека међу људима савршено је појмљив из појма о љубави Божјој према људима.
Владика Николај Велимировић
webgazda@sabornik.com