Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
20. март 2005. Прва недеља поста - Чиста; Св. седам свештеномуч. Херсонских; Год. 7. Бр. 9.
ВЕЛИКИ ПОСТ – ПРОЉЕЋЕ ДУША НАШИХ
Света Мајка Црква примила је заповијест Господњу о посту као средству исцјељења, која је оглашена у старозавјетна времена народу Божијем преко пророка Јоила: "...Обратите се к Мени свим срцем својим у посту, плачу и ридању... назначите пост, проповиједајте исцјељење, сазовите... старце" и све житеље у дом Господњи и кажите: "Поштеди, Господе, народ Свој, не предај на поругање.." (Јоил. 2,12,15,17).
Битком Великог четрдесетодневнога поста почео је пут Свога подвига други Адам - Исус Христос, да би Својом Божанственом љубављу према паломе роду људскоме поново отворио закључани рај и указао пут којим се човјек у њега може вратити.
Свето Јеванђеље свједочи: "Исус... одведен би духом у пустињу и, постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи, напослијетку огладње" (Мт. 2,1-2). И приступи Му ђаво, искушавајући Га. Велика је дрскост и велико сљепило мрачне силе. Пошто је била успјешна у кушању човјека у рају, она се учврстила у својем богоборству до потпуне ослијепљености: не познавши у Христу Спаситељу Сина Божијег, приступила је Његовој кротости, Његовом смирењу, трпљењу, чистоти и светости са мраком саблазни, сплетених од гордости, издаје, надмености и лажи. А Безгрешни Христос Бог, Који очишћења не потребује, противстао је кушачу постом и молитвом, указујући и свима нама, који за Њим ходимо, пут борбе са гријехом. И потврдио је Господ ријечју и дјелом да се "род овај (то јест - ђаво!) изгони (одгони) само постом и молитвом" (Мт. 17,21).
Постом и молитвом прима хришћанин силу Духа од Господа ради борбе са непријатељем. Постом и молитвом прима он дар расуђивања и ум Христов, пост и молитва ужижу свјетлост која распршује таму живота греховног, јер "свјетлост у тами свијетли и тама је не обузе" (Јн. 1,5).
Човјек, пак, по своме слободном хтијењу изабире пут између пропадљивости и непропадљивости, изабире добро или зло. Ако су гријехом непослушности Богу у живот ушли туга, страдање и смрт, само се послушношћу, постом и молитвом - том нашом живом жртвом љубави према Богу - враћају у живот свјетлост вишње праведности, мир и радост. То је, драги моји, рај већ на земљи.
Али, љубав према Богу на земљи по заповијести Божијој пројављује се само кроз љубав према људима. Срце хришћаниново може да се згријева и да пламти само двоједином љубављу и према Богу и према људима једновремено. Ако је наше срце опако и сурово у односу на брата - човјека, омрачено непријатељством, хладноћом и суровошћу, постаће равнодушно или лицемјерно и према Богу. И рај, који би могао да буде тако близу - у срцу нашем, одлази, чили, а гријех нељубави рађа непослушност, саможивост и самољубље.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА ОКРУГЛОГ СТОЛА О ПЛАНОВИМА, ПРОГРАМИМА И УЏБЕНИЦИМА ВЕРСКЕ НАСТАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Четврта је година како је у наше школе, после вишедеценијске паузе, поново враћена верска настава. Са њом је школа добила неопходну духовну димензију. У складу са потребама данашњег времена, верска настава тежи да буде савремен, занимљив и ученицима близак предмет. Колико у овоме успева, можда је још прерано судити, али је свакако неопходно непрестано пратити и унапређивати њено извођење. Планови, програми и уџбеници увек могу бити још бољи и ђацима примеренији, а верска настава представља посебно деликатан предмет, где није нимало једноставно сложене истине и доживљаје вере приближити основцима и средњошколцима на њима јасан и упечатљив начин.
Министарство просвете и спорта, Министарство вера, Завод за уџбенике и наставна средства, као и владина Комисија за верску наставу у основним и средњим школама организовали су 15. 03. 2005. године, у просторијама Завода за уџбенике округли сто о плановима, програмима и уџбеницима верске наставем, о којима се расправљало крајње отворено и добронамерно. Посебна пажња је посвећена усклађености планова, програма и уџбеника између различитих традиционалних цркава и верских заједница, као и питању усклађености верске наставе у целини са другим школским предметима и уџбеницима.
Главни закључци:
- Конфесионални концепт верске наставе, обогађен и мултиконфесионалним садржајима, највише у духу верске културе наших поднебља.
- Отвореност за сарадњу теолога са педагозима, психолозима, социолозима, књижевницима, ликовним уметницима и другим позваним стручњацима, допринеће јачању квалитета верске наставе.
- Посебан значај верске наставе јесте и у томе што она поред теолошког образовања у ужем смислу пружа и васпитање личности представљајући неопходан мост између школе и живота.
Уторак, 15. март 2005, 11 часова,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
webgazda@sabornik.com