Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
16. јануар 2005. 33. недеља по Духовима; Св. пророк Малахија; Св. мученик Гордије; Год. 7. Бр. 3.
О СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ - ТЕБИ СЛУЖИТИ, ЦАРЕ СЛАВЕ
Православљу се не учимо толико из теолошких приручника колико из Свете Литургије и живота. Или, да тачније кажемо, православље упознајемо из Свете Литургије када она постане наш живот, и из живота када он постане Света Литургија.
Како можемо да се уградимо у Литургију, да се уграђујемо у Литургију и да Литургија нас изграђује: да напуштамо читаво своје биће, са његовим проблемима и болом, у благословеном царству Оца и Сина и Светога Духа. Ако се ово догоди, тада се сви наши проблеми разрешују.
Живи Свету Литургију
У Старечнику се каже: "Седи у својој келији, и твоја келија ће те научити свему". Можемо попут тога да кажемо: "Живи Свету Литургију и она ће те научити свему". Упознаћеш је као свету материцу која те рађа у животу, и као живу теологију која ти открива свештеност свецеле творевине. Али, да бисмо то постигли, да бисмо се уградили у Литургију и да бисмо олитургисали живот, треба свештеник да нам помогне. Он треба да живи Свету Литургију, и да се преко њега њена благодат и благослов пренесу свим члановима Цркве.
Света Литургија, литургијски дух, уобличава архитектуру храма, унутрашњи простор и иконопис. У наставку, ово молитвено и живописно богословље помаже чланове цркве да се усредсређују, да учествују и да живе божанску мистагогију. И још, требало би да знају они који прислужују у олтару, да од тренутка када свештеник возглашава "Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа", не постоји ништа друго.
Свештеници, Појци, Народ
Свако ће радити само оно што предвиђа и изискује Света Литургија. Свештеник свештенослужи. Ђакон прислужује свештенику. Помоћници се старају о тамјану и свећама... и народ, заједно са певницом, учествује. Толико је неопходно присуство верног народа, да се без њега Света Литургија не служи. Свештеник врши проскомидију, приноси часне дарове и сав верни народ Божијој вољи, моли Бога Оца да ниспошље Духа Светог на нас и на предложене дарове. И да учини хлеб часним телом, а вино часном крвљу Господа. Присутна је делатно цела Света Тројица. Приносе се верни и часни дарови. Приноси се свештеник као живи човек, са својим проблемима, боловима, надањима и борбама. Приноси и све чланове своје породице, служашчи који је обично ожењен (и то је објављивање истине Православне Цркве). Приноси и све чланове своје шире породице, која је његова парохија. Приноси се Света Литургија и за Васељену.
Богочовечанско Дело
Откривају се праве димензије божанске мистагогије. Не ради се о делу релативном, ограниченом у простору и времену. Не ради се о људској иницијативи, са створеном и затвореном перспективом, него о делу богочовечанском. Богочовек Господ, који влада наднебесним и земаљским, јесте Велики Архијереј који врши тајну као онај који приноси и који се приноси.
Оно што ће бити речено у наставку открива, на неки начин, борбу коју воде сви који живе и боре се, као клирици и лаици, у литургијском простору Православне Цркве.
У време Херувимске песме свештеник тајно чита молитву: "Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити - велико је и страшно и самим Небеским Силама".
Скупљаш се, нестајеш, као најмањи и небиће, пред једном висином неусходивом и неприступном: Ако је велико и страшно и самим Небеским Силама, како или где ми можемо да станемо? Не само наша беда или нечистота, него се и наша врлина и доброта растачу и нестају. Само мртав, непостојећи, можеш да се приближиш његовом Светом жртвенику. Али, у часу када кренеш да се расточиш пред неподносивим огњем, који открива и објављује сву твоју људску ништавност, одмах долази једна друга сила која те држи у животу.
Јер, постоји једно "али ипак", као интервенција неизрециве љубави Божије: "Али ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља свог, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архијереј, и као Владика свих предао си нам свештенодејство ове литургијске и бескрвне жртве". Он неприступан, долази нама. Не да нам се само приближава. Не да нам приступа. Нити просто разговара са нама, него се поистовећује са нама, постаје неизменљиво и непроменљиво човек, остајући по суштини за нас неприступни Бог.
Остајеш потрвен, са једним пламеном наде да загрева срце твога бића. Остајеш. Не коментаришеш оно што не може да се коментарише; само доживљаваш дејство ова два супротна искуства: неизмерна висина, хаос удаљености. И, неизрецива љубав, несмешиво сједињење. Бог је страшан због његове љубави. Воли те. Воли сваког човека. Даје неизрецив смисао животу свакога.
webgazda@sabornik.com