Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
02. јануар 2005. 31. недеља по Духовима; Св. Игњатије Богоносац; Св. Данило II српски (Оци); Год. 7. Бр. 1.
О ПОКАЈАЊУ
Последица погрешне представе о Богу је погрешна представа о покајању. Хришћанин не размишља о Богу у јуридичким или, боље, у моралистичким оквирима.
Бог јесте Свезнајући, Свемогући,Творац и Спаситељ - све су ово атрибути али шта је суштина Божијег бића? Бог је пре свега и изнад свега ЉУБАВ.
Различита Мотивација
Василије Велики говори о различитој мотивацији човека према испуњавању Божијих заповести: - човек се ставља у позицију роба ако испуњава заповести из страха од "казне"; - економски однос уколико човек испуњава заповести због "награде"; и - животворни однос Бога и човека настаје када човек испуњава Божије заповести јер воли Бога као Оца и у коме се открива суштина Божијег бића који је Љубав.
Бог жели да сви дођу у органско прожимање Божије Љубави. Када доживљавамо Бога као Љубав и када грех посматрамо у односу на Бога Љубав, тек тада откривамо истинску погубност греха и огреховљене природе настањене у нашем срцу.
Животни Путоказ
Бог даје заповести као путоказ животни и усмерење како треба живети. Негативна и императивна форма заповести провоцира у нама мишљење да Бог нама наређује да не радимо оно што нам по природи припада! Међутим, Бог нама говори да не чинимо оно што нам по природи не приличи!
Апостол Павле све заповести назива Педагогом за сусрет са Христом. То су све путокази ако хоћемо да живимо у складу са аутентичним и здравим бићем човека у себи и другима. Грех није преступ, нити моралистичка категорија већ онтолошка јер грех уводи човека у небиће одвајајући га од извора ЖИВОТА.
Промашај Циља
Да је грех правни или морални преступ, било би човеку лакше али умногоме недостојније његовог достојанства и потенцијала. Грех је скретање са пута нашег остварења као бића и то вечног. Грех је немогућност спознавања истине да нас Бог воли. Грех је промашај циља. Грех је страшна категорија јер собом носи смрт. Грех је много страшнији у православном искуству него у било ком другом.
Шта Је Ту Покајање?
Не треба осуђивати себе и кукати и "посипати се пепелом", мада и то као прелаз ка покајању има смисла. Покајање, кајање за човека Цркве је непрестано стање чишћења, преумљења, узрастања у Божанској Љубави која побуђује непрестано отапање греховних окова душе.
Констатација удаљења од пута ка Богу. Осећање потребе и носталгије да се Богу вратимо. Носталгија за лепотом заједништва са Христом, жеља да се промени садржај бића. Грех је одступање од самога себе.
Грижа савести није покајање већ увид да смо погрешно поступали. Неопходно је да пођемо даље до покајања. Грижа савести често води у очајање које говори о недостатку вере (поверења) према Богу.
Покајање је васкрсавање у нама чежње и жеље за нераскидивим јединством са Богом. Васкрсавање лика Божијег у нама. Човек је биће саздано за однос Љубави са Богом и другим човеком.
Владика Јегарски Порфирије

О АБОРТУСУ
Ја сам на своју тугу и жалост, урадио више од 48000 а мање од 62000 абортуса. Нас су учили да је дете живо са првим удахом. Када сам добио ултразвук у руке, видео сам да дете са два и по месеца мрда ручицама и сиса палац. После 15-20 минута иста та рука која сиса палац лежала је на мом столу у киретани, а дешавало се да живац из те истргнуте руке или ноге почне да се трза. Тада сам схватио да сам извршио убиство те сам аутоматски престао да радим абортусе и почео да се борим против тога. Није довољно грех признати и покајати се, већ га треба и окајати.
Зна се, прошао сам једну врсту голготе, јер сам био први лекар у Србији који је званично престао да ради абортусе. Имао сам храбрости да одговорим на сва питања пред целим колективом лекара који ме је питао: “Зашто ви нећете да радите абортус?” Рекао сам: “Због морално - етичког става на који имам право! То је било врло тешко... Рећи то јавно. Незгодан је знак за друге који преко тога извлаче велике економске профите.
Према томе, онај који свесно врши абортусе није хришћанин. Ако неко није хришћанин не треба му да му се сече славски колач нити да се причешћује. Тек онда кад се покаје и кад прође одговарајући период његовог покајања, он може бити враћен у Православну Цркву као њен достојан члан.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку о забрани причишћивања и сечења славског колача лекарима који врше побачаје.
др Стојан Адашевић
webgazda@sabornik.com