Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
01. јануар 2006. Недеља 28. по Духовима - Свети мученик Бонафиције - Оци; Год. 8. Бр. 1.
БОЖИЋ
Један од највећих хришћанских празника јесте Божић. Тога дана празнујемо рођење Јединороднога Сина Божјег — Господа Исуса Христа од Духа Светога и Свете Дјеве Марије у "Витлејему Јудејскоме за време Ирода цара" (Мт 2,1).
С обзиром на месијанску службу новорођенога Богомладенца Христа, који је "ради нас људи и ради нашега спасења сишао с неба и постао човек" — Његово рођење у времену је најзначајнији догађај у историји рода људског. Зато је целокупно културно човечанство од пре две хиљаде година поделило историју рода људског на два дела— на историју пре рођења Господа Исуса Христа и на историју после рођења Господа Исуса Христа,, или како се краће каже: на историју пре и после Христа. Рођење Господа Исуса Христа је, дакле, центар хришћанске историје. Отуда је и радовање Божићу основа и предуслов за највећу радост над радостима — Васкрсење Господа Христа. Зато се Божић назива "Мала Пасха", то јест "Мали Васкрс".
Наша Св. Црква православна припрему прославе Божића почиње на четрдесет дана пре празника, када је прописала почетак Божићњег поста, који траје од 25/15. новембра до 7. јануара/24. децембра (по старом календару). Божићни канон "Христос се рађа, славите Га, ево Христа са небеса — сретајте Га", поје се у њему од празника Ваведења Пресвете Богородице 21. новембра до 1. јануара. И сви обичаји народни, јесу припрема за "домаћу цркву", за сваку православну кућу, да најсвечаније дочека празник Богодетета Исуса Христа, који се родио у Витлејему једанпут, а у нашим срцима сваки пут када прослављамо Божић.
Припреми овог најрадоснијег дана, у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и називе: Детињци, Материце и Оци, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњи дан.
webgazda@sabornik.com