Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
09. октобар 2005. Недеља 16. по Духовима - Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов; Год. 7. Бр. 22.
СВЕТОВНА ЦРКВА ИЛИ ДУХОВНИ СВЕТ?
Пишући о греху, закону и Божјој љубави, свети апостол Павле се, у Посланици Римљанима (гл. 7), вајка у име читавог мислећег човечанства: "Закон је духован, а ја сам телесан, продан у ропство греху" (ст. 14); "Када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно" (ст. 21); "Ја јадни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?" (ст. 24).
Разрађујући Апостолове мисли, Његош, кроз уста старог игумана Стефана,говори: "Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној. Он је составпаклене неслоге: у њ ратује душа са тијелом" ("Горски вијенац").
У сенци конфликата народа са народом и човека са човеком, вечита дихотомијадуша-тело често пролази некако незапажено. У суштини, то је основна борба коју,свесно или не, свако људско биће води током целог свог живота. Душа тражи оношто је по Богу, тело тражи материјално, па човек стално балансира између тогдвога. На основу наведених, а и бројних других сведочанстава, очигледно је датај проблем није "привилегија" само нашег поколења. Међутим, данашњи нараштај,више него иједан ранији, живи у специфичним социолошким околностима, јер јечовечанство, више него икада досад, изложено агресивној секуларизацији наглобалном нивоу.
Не постоји компонента људског живота која није заражена секуларизмом:уметност, литература, етика, екологија... Чак ни религије нису имуне на продорпосветовњаченог начина размишљања у све своје поре, закључно са оном која чинисрж сваке вероисповести: догмама о божанском. Тако су и Црква и сваки њенприпадник понаособ често у опасности да се њихова искрена и природна жеља заприлагођавањем савременим околностима, преобрати у пристајање на диктатурусекуларизма који, заснован на задовољењу телесних пожуда, игнорише сваку здравудуховност. Тежња да Црква постане више световна, уместо да свет постанедуховнији, суманута фаворизација незнабожачког "Да једемо и пијемо, јер сутраћемо умрети!" (1.Кор. 15,32), сигурно не може донети ништа добро ни човеку каопојединој личности, нити Цркви као богочовечанској заједници.
Велика је заблуда да човек може да води здрав духовни живот и да сеистовремено некритички препушта сваком диктату секуларизма. Ако неко тврди засебе да је хришћанин, а Христа пушта у свој живот само пар пута годишње, када овећим празницима оде у цркву, или када му свештеник дође у дом, може ли ту збиљабити речи о духовном животу, или је у питању најобичније декларисање безпокрића? Људска душа је дом који никада није празан, два су станара који желе дабораве у том дому. Први, Бог, поштујући човекову слободу, не жели да се у људскудушу усели силом, иако би то могао да уради. Други, сатана, нема ту силу, иакоби жарко желео да је има, али, својом вештином родоначелника свих варалица,неминовно продире у сваку ону душу која, макар и несвесно, одбије да се у њуусели Бог. То је тачка на којој се добија или губи духовна борба. Душа у којој борави Бог способна је да разлучи праве од пролазних вредности, да донесе исправну одлуку приликом опредељивања између вечних небеских ипролазних земаљских вредности. Душа лишена Божјег присуства, лишена је и духовнеразборитости, те стога лако постаје роб свега што је привлачно телесним очима.Духовне очи су или потпуно отупеле од погружености у материјално, или заслепљенепсевдодуховношћу којом је савремени човек засут са свих страна.
Против пошасти које секуларизам са собом носи хришћани се могу изборити јединоумножавањем молитвених вапаја Цару Небеском да се усели у нас, да нас очисти одсваке нечистоте и учини нас својим саборцима у војевању за спас наших душа, такошто ће нам разбистрити учмали духовни вид да можемо разликовати духовност поБогу од секуларне "духовности".
Миодраг М. Поповић, Број 924, Рубрика Реч уредника

БИСКУПСКИ СИНОД У ВАТИКАНУ ПОТВРЂУЈЕ ПРАВОСЛАВНО ПРЕДАЊЕ
Његово Преосвештенство Епископ јегоревски Г. Марко, шеф делегације Одељења за спољне послове Руске Патријаршије, која присуствује Бискупском Синоду у Ватикану, пренео је ставове римокатоличких црквених великодостојника који се односе на литургичке проблеме који могу да буду решени једино враћањем на Свето Предање Православне Цркве.
Преосвећени Владика Марко је истакао да је намера Римокатоличке Цркве да се усклади са савременим светом и да хришћанску веру учини прихватљивијом модерном човеку, имала озбиљне негативне последице и, код верних, произвела супротно дејство.
Синоду, који је отворен у понедељак 3. октобра 2005. године, присутно је више од 250 архијереја и теолога. Сабор ће трајати три наредне недеље, а саборске седнице биће усресређене на тему Света Евхаристија - извор и смисао живота и мисија Цркве.
webgazda@sabornik.com