Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
31. јул 2005. Недеља Шеста по Духовима - Св. Отаца; Св. Мученик Емилијан и Јакинт ; Год. 7. Бр. 19.
ЗАШТО СЕ ПАЛИ КАНДИЛО ПРЕД ИКОНОМ
Прво зато што је вера наша свјетлост. Рекaо jе Христос: Ја сам свјетлост свету. Свјетлост кандила опомиње нас на свјетлост којом Христос обасјава душу нашу.
Друго, да нас подсети на свјетлост карактера оног светитеља пред којим палимо кандило. Јер су свецн назвати: синови свјетлости.
Треће, да нам служи као укор за тамна дeла наша, и зле помисли и жеље, и да нас позове на пут јеванђелске свјетлости. Да би се потрудили тако са ревношћу око заповести Спаситељеве: тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела.
Четврто, да то буде мала жртва наша Богу, који се сав жртвовао за нас. Један мајушни знак велике благодарности и светле љубави наше према Ономе, од кога у молитви просимо и живот и здравље и спасење и све оно што само безгранична небеска љубав може дати.
Пето, да то буде страшило злим силама, које нас нападају при молитви и одводе нам миси на другу страну од Творца нашега. Јер зле силе воле таму и тржу се сваке свјетлости, нарочито од оне која је намењена Богу и његовим угодницима.
Шесто, да нас подстакне на самопрегорење. Као што јелеј и фитиљ горе у кандилу, покорни вољи нашој, тако нека горе и душе наше пламеном љубави у свима страдањима, покорни вазда вољи Божијој.
Седмо, да нас научи, да као што кандило не може да се запали без наше руке тако ни срце наше, то унутрашње кандило наше, не може се запалити без светог огња Божије благодати, ма било испуњено свим врлинама. Јер све су врлине наше као гориво, а од Бога је огањ, који их зажиже.
Осмо, да нас опомене да је Творац света пре свега створио свјетлост, а онда све остало по реду. И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. Тако мора и на почетку нашег духовног живота прво да се засија унутра у нама свјетлост Христове истине. Од те свјетлости Христове истине после ствара се и ниче и расте у нама свако добро.
Свјетлост Христова нека и Вас осветли.
Владика Николај

МАЈКАМА
Легла си сасвим уморна, али никако ие можеш да заспиш. Забрињава те необичан изглед и понашање детета већ дуже времена. Присећаш се да му редовно купујеш многе ствари које оно зажели. Кад год пролазиш поред пијаце, свратиш и купујеш воће и поврће; често застајеш пред излозима, изабереш неку лепу играчку и носиш кући да би обрадовала дете. Но, оно је и даље необично. Не изгледа онако како би ти желела.
Заборавила си, мајко, да његова душа стасава за упражњавање духовног живота. Јеси ли се кад запитала: примећује ли дете сиромаштво твог духовног живота. Види ли те кад како у молитви разговараш с Богом? Не касни, почни да га уводиш у драге истине вере; твоја је дужност да му повратиш веселост - ради твоје и његове будућности; врати му веселост, јер Бог тако хоће.
Ти си, мајко, златна нит између неба и твога детета.

ОЧЕВИМА
"Сине мој, не одбацуј науке Господње!" (Пр З,11)
Очеви, знамо да сте поносни на улогу коју вам је Бог дао, али разумемо и ваше бриге које вам свет намеће. Ви сте хранитељи, старатељи, бранитељи, домаћини... Они који милују и они који карају; они који у сигурним и несигурним временима разборито просуђују о свету и животу и бдију над телесним и духовним узрастањем своје деце.
Опрезни сте. Не пуштате децу у животно надметање без савета и поуке. Трудите се да изаберете најмудрије и најпостојаније.
Не заборавите: све мудрости и сва наука по човеку - за времена су. Само је Господња наука вечна. Ваше је - не да деци замените Бога, него да Га својим животом откријете и сведочите. Ако пропустите прилику да својој деци оставите у наслеђе дар вере, ничим је неће моћи надокнадити. Бићете одговорни за њихово духовно сиромаштво.
Нека деца у животима вашим на време препознају и заволе науку Господњу.
Страхујете ли од сиромаштва душе без Бога? Плаши ли вас будућност безбрижне деце? Видите ли путеве безбожника?!
Због вас и ваше деце, саветујте мудрошћу Соломоновом: "Сине мој, не одбацуј науке Господње!"

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА - 2. август
Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због чега се још зове и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Савах, видео је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пла меног карактера и силе огњене.
Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
У то време јеврејско царство било је подеље но на два дела: једно са престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вере. Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Затворио је небо и киша није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву Богу своме. Молитвом је потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина. Цару Ахаву и његовој жени Језавељи прорекао је ружну смрт, што им се и десило. На Хориву разговарао је пророк Илија са Богом и чуо му глас. Пред смрт је узео за наследника у пророчком звању Јелисија и, најзад, отишао на небо у огњеним колима, са огњеним коњима.
webgazda@sabornik.com