Почетна Богослужења Саборник E-билтен Библиотека Питања свештенику
 

О ПОНАШАЊУ У ХРАМУ

У свети храм улази са духовном радошћу. Памти да је сам Спаситељ обећао да те утеши у невољи: "Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити" (Мт. 11,28).

Увек улази у храм са смирењем и кротошћу да би изашао из њега оправдан, као што је изашао смирени цариник из јеванђелске приче о царинику и фарисеју.

Када улазиш у храм и угледаш свете иконе мисли на то да Сам Господ и сви Свети гледају на тебе. Буди тада посебно усрдан у молитви и имај страх Божји.

Ушавши у свети храм уради три мале метаније, а за време поста три велике, молећи се: "Господе, Ти који си ме саздао, помилуј ме", "Боже, милостив буди мени грешном", "Безброј пута сагреших ти, Господе помилуј ме".

Затим, поклонивши се налево и надесно онима који су дошли пре тебе, стани на одређено место и слушај пажљиво псалме и молитве, које се читају у цркви, и за то време не изговарај друге молитве и не читај по молитвеницима ништа ван црквеног појања, јер апостол Павле осуђује такве као оне који себе удаљују од заједнице Цркве. Добро је уколико у храму постоји место где си навикао да стојиш. Дођи до њега тихо и скромно, а пролазећи поред Царских Двери заустави се и побожно се прекрсти и поклони. Уколико таквог места нема, немој се узнемиравати. Не сметајући другима, стани на слободно место одакле можеш да слушаш и шта се чита и шта се пева.

У свети храм увек долази раније, да би успео до почетка службе да запалиш свеће, закажеш помен, целиваш иконе. Уколико, ипак, касниш буди пажљив да не ометаш друге у молитви. Уколико уђеш у храм за време читања шестопсалмија, Јеванђеља, за време Херувимске песме на Светој Литургији и појања "Тебе појем" (када се претварају Свети Дарови) и "Оченаша" застани код улазних врата, док се ови важни делови службе не заврше.

Према црквеној свећи се односи са побожношћу: она символише наше молитвено горење пред Господом, Његовом Пречистом Мајком, Светим Угодницима Божјим. Свака свећа се иали од друге, која већ гори, и истопивши њен доњи део забоде у чирак. Свеће треба да стоје искључиво право. Уколико у дане црквених празника црквењак угаси твоју свећу и премести да би и друге могле да горе немој се љутити у души, јер је Свевидећи и Свезнајући Господ већ примио твоју жртву.

Труди се да за време службе не ходаш по храму, чак и само да упалиш свеће. Иконе, такође, треба целивати пре службе и после службе или у време које је одређено, на пример, на бденију пре миросања. У неким деловима службе, као што смо већ говорили, потребна је посебна пажња: за време читања Јеванђеља, "Достојног" и великог славославља на бденију ("Слава Тебје показавшему нам свјет..."), за време молитве "Јединородни Сине" и на целој Литургији, почев од "Херувимске песме"...

У храму се само прећутним погледом поздравља са познаницима, чак и са посебно блискима не треба се руковати и заииткивати ни о чему - буди истински смеран и смирен. Не буди л>убопитљив и не загледај се у оне који те окружују, већ се моли са искреним осећањем, удубљујући се у поредак и садржај служби.

У православном храму се за време богослужења стоји. Може се седети само за време читања катизми (Псалтира) и паримија (читање одломака Старог и Новог Завета на великом вечерњем за велике празнике и дане слављења великих Светитеља). У друго време може се седети и одмарати само у случају болести. Уосталом, лепо је рекао о телесној немоћи руски Светитељ Филарет Московски: "Боље је седећи мислити о Богу, него стојећи - о ногама".

У храму се моли учествујући у богослужењу, а не само присуствујући, да би молитве и песме које се читају и певају излазиле из твога срца. Пажљиво прати службу, како би се молио за шта се моли и цела Црква.

Ако долазиш са децом надгледај их да се понашају скромно и не праве буку, приучавај их молитви. Уколико деца морају да изађу, реци им да се прекрсте и тихо изађу или их сам изведи.

Никада не дозвољавај деци да једу у светом храму, осим у случају када свештеници деле нафору.

Уколико се мало дете расплаче у цркви одмах га изведи или изнеси из цркве.

Никада не осуђуј свештенослужитеље или присутне вернике за несвесне грешке. Корисније је да се замислиш над својим недостацима и молиш Господа за опроштај својих грехова. Дешава се да за време богослужења неко пред вашим очима омета вернике да се моле. Немој се раздраживати и никог опомињати (осим ако се не ради о јавном хулиганству и богохуљењу). Потруди се да не обраћаш пажњу, а уколико по немоћи својој не одолиш искушењу, боље се тихо премести на друго место.

Када идеш у Божији храм припреми код куће новац за свеће, просфоре и црквени тас. Није згодно приликом куповине свећа раситњавати новац, јер то омета богослужење и оне који се моле. Такође припреми новац за милостињу.

Никад не излази са службе пре краја, осим у случају крајње нужде, јер је то грех пред Богом. Ако се то ипак деси, покај се на исповести.

Према нашим старим обичајима, у храму мушкарци стоје са десне стране, жене са леве. За Свето Причешће и миросање такође прилазе посебно - прво мушкарци, а после жене. Пролаз од главних до Царских Двери требало би да буде увек слободан. Жене треба да долазе у храм скромно обучене у хаљини или сукњи, покривене главе марамом и ненашминкане у сваком случају. Недопустиво је причешћивати се Светим Тајнама и целивати светиње накарминисаним уснама.

У неким црквама постоје "благочестиви" обичаји, да се рецимо свећа преноси само преко десног рамена, да се руке прекрсте кад свештеник каже "Мир свима", "Благослов Господњи" и сл. Памтимо да оваква правила, с обзиром да нису поменута у црквеном Уставу, нису важна у православном животу. Зато се не треба узнемиравати, слушајући поуке старијих. Смирено саслушавши њихове замерке, говори: "Опростите" и немој им ти "држати лекције". За такве ствари у цркви постоје свештенослужитељи.

Основно је узајамна љубав парохијана и разумевање садржаја службе. Уколико будемо улазили у Божији храм са побожношћу, уколико, стојећи у цркви, будемо мислили да се налазимо на небесима, Господ ће нам испунити све наше молбе.


Врх стране

webgazda@sabornik.com